“Radnik prokaže šefa. Normalno. Šef izda direktora. Normalno. E, kada kum izda kumu, to je novo normalno. Baš to se dogodilo kumi Kristini Ikić Baniček od kuma joj Igora Rađenovića, direktora Sisačkog vodovoda.
Na početku bijaše kumovska ljubav i suglasje. Igor bez ikakvih problema postaje direktor. Pokraj toliko inženjera, ekonomista i drugih stručnjaka koji godinama marljivo rade u tom istom Vodovodu, dovesti kuma iz Zagreba i postaviti ga za direktora je žešća samovolja i svinjarija.
Ne čudim se oporbi. Oni su nešto gunđali, organizirali tiskovne, ali pojeo vuk magare. Čudim se vijećnicima SDP-a i njihovim koalicijskim partnerima. Zar baš nikome to nije bilo blesavo? Baš nikome školski primjer nepotizma nije bio gadljiv? E, braćo draga.
Na sreću sudbina sama, bez nas, složi takve kombinacije i okolnosti da se nešto nenormalno i nemoralno sruši samo od sebe. To ti je kao kad lopov trči cestom s prevelikom vrećom punom novca pa zbog nje ne vidi šahtu i upadne u nju. U našem slučaju u šahtu Sisačkog vodovoda.
Ali, vratimo se kumovima. Što im se dogodilo? Kako je pukla kumovska ljubav? Poslušajmo u našem malom satiričkom igrokazu. Zamislimo ured. Za velikim stolom sjedi direktor. Netko kuca.
“Tko je?”, upita direktor Igor.
“Tvoja kuma”, javi se svima poznat glas. Skoči direktor ko oparen, “pa ulazi draga, ti ne moraš kucati. Joj, štaš popit?”
“Nije mi do pića. Muče me neke predizborne brige”, zabrinuto će kuma.
“Kumo draga, pa gdje su ti još izbori. Još skoro godinu dana.”
“Znam ja kume kad su izbori, brzo prođe godina”, smireno će kuma.
“Pa stigneš sve napraviti. Pokositi travu, posaditi novo cvijeće, prefarbati znakove i zebre. Dosta. Ma narod ne kuži kad se to radi prije izbora. Popuše oni sve, skromni su Siščani. Njima je i to previše”.
“Nemaš ti kume pojma”, umorno će kuma, “nije to više kao nekad. Sve trebam uložit, sav novac na panj. Moram im napraviti nove kružne tokove, novu sportsku dvoranu…”
“Joj, molim”, zabezeknuto će kum, “novu sportsku dvoranu? Pa imaš već jednu i pol? Što će ti treća? Odakle ti lova?”
“Odakle ti lova”, već pomalo nervozno, “pa dignem kredit i radim. Ali nisam ja došla s tobom pričati o kreditu za dvoranu. Nego kume, meni treba od tebe lova za CDU!”
“Sad ćeš plaćat i njemačke demokršćane?”, padne kum sa stolice, pa s poda kaže “jel te Merkelica zvala?”
“CDU je Centar dijeljenih usluga. Tupsone”, već je na rubu živaca.
“Centar dijeljenih… čega. Ko razumije što je to?”
“Ajde nemoj sad glumatat. Nema ni veze znaš ili ne što je to. Daj lovu. Znam da imaš.”
“Ne mogu kumo. To je lova za nešto drugo… To je nezakonito. Mogli bi oboje nastradati.”
“Kakvi zakoni”, kuma je već prešla rub živaca, “znači ne daš. Dat će netko drugi, od sutra više nisi direktor. Baš si me razočarao, kume”, ustane bijesno, tresne vratima i ode.
“Šta je ovo?”, gleda kum ko iz tuđe glave.
Tako je nekako, u našoj malo slobodnijoj interpretaciji inspiriranoj Rađenovićevim izjavama za 24 sata, tekao kumovski razgovor. Satirički igrokaz “Kum ne da kumi” nastavit ćemo u sljedećoj epizodi serijala “Padaj silo i nepravdo”.
…
Sve emisije iz serijala “Padaj silo i nepravdo” emitirat ćemo svakog dana u eteru u pet termina: 07:55, 10:55, 14:55, 16:55 i 19:55 sati. Također, emisije će biti objavljene i na ovoj poveznici u formi teksta i kao audio snimke dostupne za preslušavanje u bilo kojem trenutku.
